Šta je najvažnije za uspeh virtuelnog asistenta
Za više od deset godina rada kao virtuelni asistent, nekoliko puta sam pomislila: „Ovo nikad nisam radila, kako ću sad ovo da izvedem?“
Dešavalo se da klijent koristi platformu koju nisam poznavala ili da mi pošalje zadatak koji sam prvi put videla. Nisam odmah imala spreman odgovor, niti sam mogla da kažem da znam baš sve što je potrebno. Ali sam znala nešto drugo: ako je zadatak realno izvodljiv, mogu da naučim kako se radi.
To mi je vremenom postalo mnogo važnije nego da poznajem svaki alat koji se koristi u online poslovanju. Jer alati mogu da se nauče. Procedura može da se istraži. Čak i kad je nešto prvi put, može da bude rešeno.
Naravno, to ne znači da treba prihvatiti posao za koji nemamo potrebno znanje i nadati se da će se nekako rešiti. Kad klijentu ponudimo određenu uslugu, odgovorni smo da je uradimo kvalitetno. Ali dobar virtuelni asistent nije osoba koja nikada ne kaže „ne znam“. To je osoba koja na „ne znam“ ne završava razgovor, već nastavlja sa: „Hajde da vidimo kako mogu da naučim i rešim.“
Upravo zbog toga mislim da se među najvažnijim veštinama virtuelnog asistenta nalazi jedna koja se ne uči u Canvi, WordPressu ili bilo kojoj drugoj platformi: poverenje u sopstvene sposobnosti.
Ako pogledate šta sve jedan virtuelni asistent može da radi, lako je da steknete utisak da bi trebalo da znate pomalo od svega. Međutim, u praksi se poslovi, klijenti i očekivanja veoma razlikuju. Neko će od vas tražiti da organizujete inbox i kalendar, neko da održavate WordPress sajt, a neko da postavite email kampanju ili sredite automatizaciju u određenoj platformi.
Zato nije cilj da naučite sve što postoji, već da napravite izbor koji ima smisla za vas i tržište na kojem želite da radite.
Ne postoji univerzalna lista veština
Ne postoji jedna egzaktna lista veština koju mora da ima svaki virtuelni asistent. Čak ni dve osobe koje nose isti naziv posla ne moraju da rade ni približno iste stvari.
Jedan virtuelni asistent može da bude odličan u administraciji i organizaciji, dok se drugi specijalizuje za WordPress, email marketing ili podršku online programima. Neko će raditi sa nekoliko alata veoma dobro, dok će drugome biti potrebno šire znanje jer podržava klijente sa različitim potrebama.
I to je sasvim u redu.
Česta greška je pokušaj da se nauči sve pre nego što se uopšte počne sa radom. Napravi se spisak od dvadeset alata, upiše se nekoliko kurseva i mesecima se skuplja znanje koje možda nikada neće biti potrebno.
Mnogo je korisnije da prvo odredite koje usluge želite da nudite i koje znanje vam je potrebno da te usluge kvalitetno obavljate. Sve ostalo može da dođe kasnije.
Pronađite klijente kojima odgovaraju vaše veštine
Kad znate šta umete i koje usluge želite da ponudite, sledeći korak nije da dodate još deset novih veština. Mnogo više smisla ima da tražite klijente kojima je upravo to potrebno.
Recimo da dobro poznajete WordPress i Elementor, umete da uređujete stranice, postavljate blog objave i rešavate osnovne tehničke probleme. Ne morate zbog toga da učite i Pinterest, email marketing i Shopify samo zato što ste videli da ih drugi asistenti nude. Možda vam je baš WordPress dovoljno dobar početak.
Klijent uglavnom ne traži osobu koja zna sve. Traži nekoga ko može da reši njegov konkretan problem, razume šta treba da bude urađeno i može da preuzme odgovornost za taj deo posla. Zato je mnogo bolje da budete veoma dobri u nekoliko konkretnih stvari nego prosečni u dvadeset različitih oblasti.
Šta treba da učite kad već imate osnovu?
Kad već imate osnovno znanje i počnete da radite, mnogo je lakše da odlučite šta dalje treba da učite. Tada se potrebe pojavljuju kroz konkretan posao, a ne kroz beskrajno istraživanje kurseva.
Klijent koristi određenu platformu koju ne poznajete? To može biti dobar razlog da je naučite.
Primećujete da se u oglasima za poslove koje želite često traži određeni alat? Pogledajte šta se od vas očekuje i procenite da li vredi da ga dodate svojim veštinama. Na taj način se vaše znanje postepeno širi, ali ima jasnu svrhu.
Osnovno znanje iz više oblasti može vam pomoći da razumete širu sliku online poslovanja. Specijalizovane veštine vam, sa druge strane, omogućavaju da preuzmete konkretnije zadatke i ponudite veću vrednost klijentu. Ne morate sve da naučite unapred. Mnogo je korisnije da učite ono što možete da primenite, a zatim da svoje znanje proširujete u skladu sa iskustvom, interesovanjima i potrebama klijenata.
Zašto je samopouzdanje jedna od najvažnijih veština virtuelnog asistenta
Samopouzdanje se često pogrešno definiše tako da neko mora da bude veoma siguran u sebe, da uvek zna šta radi i da bez razmišljanja prihvata svaki izazov. U stvarnosti to izgleda prilično drugačije.
Samopouzdanje ne znači da morate da budete najbolji
Ne morate da budete najbolji virtuelni asistent na tržištu da biste dobro radili svoj posao. Čak ni klijentu najčešće nije potrebno da budete osoba koja zna baš sve.
Mnogo je važnije da poznajete svoje veštine, znate šta možete da ponudite i umete da prepoznate situaciju u kojoj vam je potrebno dodatno znanje. To je mnogo zdravija vrsta samopouzdanja od potrebe da stalno dokazujete da ste bolji od drugih.
Kada znate da dobro radite određenu uslugu, možete je ponuditi bez stalnog preispitivanja da li je neko drugi možda bolji. A kada nešto ne znate, možete to priznati bez osećaja da ste zbog toga manje vredni kao profesionalac.
Upravo tu se krije ogromna razlika između samopouzdanja i pretvaranja da sve znate.
Nedostatak samopouzdanja utiče na način na koji radite
Nedostatak sigurnosti u sebe ne vidi se samo dok radite zadatak. Može da utiče i na to da li ćete se uopšte prijaviti za posao, kako ćete predstaviti svoje iskustvo i koliko ćete tražiti za svoj rad.
Na primer, pročitate oglas za posao koji odgovara vašim veštinama, ali u opisu postoji jedan alat koji još niste koristili.
Ako odmah zaključite: „Nisam dovoljno kvalifikovan/a“, možda ćete odustati iako biste većinu posla mogli bez problema da obavite.
Slično se dešava i kada treba predstaviti usluge. Ako niste sigurni u vrednost onoga što nudite, to se često vidi kroz neodređen opis usluga, izvinjavanje zbog cene ili stalno spuštanje sopstvene vrednosti. Klijent ne može da zna koliko vredite ako mu vi to ne umete jasno objasniti.
Zato samopouzdanje nije samo osećaj koji imate sami sa sobom. Ono utiče i na način na koji razgovarate sa klijentima, pregovarate o uslovima i predstavljate ono što možete da uradite.
Samopouzdanje dolazi kroz iskustvo
Jedna od stvari koju sam naučila kroz godine rada jeste da samopouzdanje retko dolazi pre iskustva. Češće se desi obrnuto: uradite nešto prvi put, shvatite da ste uspeli i tek onda postanete sigurniji da to možete ponovo.
Sećam se mnogih situacija u kojima mi neki zadatak u početku nije bio poznat. Nije bilo dovoljno to što sam već radila nešto slično. Ponovo sam morala da istražujem, naučim i pronađem način da posao bude završen. Posle nekoliko takvih situacija počnete drugačije da gledate na nove zadatke. Umesto da prvo pomislite: „Ovo ne znam“, počnete da razmišljate: „Ovo još nisam radila, ali mogu da nađem kako se radi.“ To je velika promena.
Zato nemojte čekati da se jednog dana probudite potpuno sigurni u svoje znanje. Poverenje u sopstvene sposobnosti gradi se kroz male, konkretne dokaze: završili ste zadatak, rešili problem, naučili novi alat ili samostalno pronašli rešenje. Svaki takav korak vam pokazuje da možete da se oslonite na sebe i kada ne znate unapred baš svaki odgovor.
Kako da steknete više samopouzdanja kao virtuelni asistent
S obzirom da samopouzdanje ne dolazi samo od sebe, postavlja se pitanje šta konkretno možemo da uradimo da ga izgradimo. Zapravo nema neke posebne tehnike koju uradimo jednom i odjednom postanemo sigurniji u sebe, već se poverenje u sopstvene sposobnosti gradi kroz svakodnevne postupke.
Učite od ljudi koji imaju više iskustva
Ne morate sve da učite sami, posebno kad tek razvijate svoje veštine i pokušavate da shvatite kako ovaj posao zaista izgleda. Dobra osoba za učenje može vam skratiti put jer vam pokazuje ono što biste sami možda otkrivali mesecima.
Mentor vam, na primer, može pomoći da razumete kako se određena usluga zaista pruža, kako se komunicira sa klijentom ili gde najčešće nastaju problemi. Ne dobijate samo znanje, već i priliku da učite iz tuđeg iskustva.
I ne mora uvek da bude formalno mentorstvo. To može biti iskusniji kolega, stručna zajednica ili osoba čiji rad pratite i od koje imate šta da naučite.
Važno je samo da ne pokušavate baš sve sami. Nema posebne nagrade za to što ste do rešenja stigli težim putem.
Obratite pažnju na način na koji razgovarate sa sobom
Način na koji objašnjavamo sebi ono što nam se dešava ima veliki uticaj na to kako ćemo se ponašati sledeći put. Ako ne uspete da rešite neki zadatak iz prvog pokušaja i odmah zaključite: „Ja nisam za ovaj posao“, problem više nije samo taj zadatak. Od jedne situacije napravili ste zaključak o svojim sposobnostima.
Mnogo korisnije je da kažete: „Ovo još ne znam.“ Ta mala reč, još, menja mnogo toga. Ona ne negira ono što trenutno ne znate, ali ostavlja prostor da to naučite.
Zato obratite pažnju na svoje misli kada nešto ne ide. Umesto da tražite dokaz da niste dovoljno dobri, pokušajte da utvrdite šta vam konkretno nedostaje da biste sledeći put bili uspešniji.
Postavite sebi realne ciljeve i završite ono što započnete
Samopouzdanje se gradi i kroz odnos koji imate prema sopstvenim obećanjima. Ako sebi stalno postavljate velike ciljeve, a zatim ih odlažete ili napuštate, teško je da ćete imati poverenja u sebe. Zato počnite sa manjim i realnim obavezama. Ako ste odlučili da ove nedelje završite kurs, odvojite vreme za to i završite ga, umesto da istovremeno upišete još tri nova.
Isto važi i za posao. Ako ste klijentu rekli da ćete nešto završiti do petka, organizujte svoje vreme tako da to zaista bude urađeno do petka. Svaki put kada uradite ono što ste sebi ili drugima obećali, šaljete sebi važnu poruku: mogu da računam na sebe. To možda zvuči jednostavno, ali se upravo iz takvih malih iskustava gradi sigurnost koja će vam kasnije biti potrebna za mnogo veće odluke.
Pratite sopstveni napredak
Postoji još jedna stvar koja može mnogo da pomogne, a često je zanemarujemo: zabeležite šta ste tokom vremena naučili. Ne morate voditi komplikovanu evidenciju. Dovoljno je da imate dokument u kojem ćete zapisivati nove alate koje ste savladali, zadatke koje ste prvi put uspešno uradili i probleme koje ste sami rešili.
Kada naiđe novi izazov, možete se vratiti na tu listu i videti koliko se toga promenilo.
Možda ste pre šest meseci mislili da nikada nećete umeti da radite u određenoj platformi, a danas je koristite bez mnogo razmišljanja. Možda ste nekada izbegavali komunikaciju sa klijentima, a sada bez problema vodite sastanak i dogovarate detalje projekta. To su konkretni dokazi napretka.
Zato nemojte procenjivati svoje sposobnosti samo prema onome što još ne znate. Pogledajte i ono što ste već naučili, uradili i rešili. Upravo tu ćete često pronaći mnogo više samopouzdanja nego što ste mislili da imate.
Ne čekajte da budete spremni da biste počeli
Postoji razlika između toga da se dobro pripremite za posao i toga da stalno tražite još nešto što morate da naučite pre nego što smete da počnete. Prvo vam daje osnovu da kvalitetno radite, dok drugo vrlo lako postane način da odlažete početak.
Kada priprema postaje odlaganje?
Ako sebi postavite uslov da morate da poznajete sve alate, savladate svaku moguću uslugu i budete potpuno sigurni u svoje znanje, verovatno nikada nećete doći do tog trenutka.
Uvek će postojati još jedan kurs, još jedan alat ili neka veština koju neko drugi već ima. Čak i ljudi sa godinama iskustva stalno nešto novo uče, jer se alati i način rada menjaju.
Odgovorna priprema znači da imate dovoljno znanja za uslugu koju nudite i da razumete šta ta usluga podrazumeva. Večno pripremanje izgleda drugačije: stalno učite, ali još uvek ne nudite ništa jer imate osećaj da niste dovoljno spremni.
Ako već nekoliko meseci učite, a i dalje ne znate šta biste konkretno ponudili, možda vam nije potreban novi kurs. Možda je vreme da ono što već znate počnete da primenjujete.
Znanje i iskustvo grade se kroz konkretan rad
Neke stvari jednostavno ne možete naučiti samo gledanjem tutorijala ili završavanjem kursa. Naučićete ih tek kada dobijete konkretan zadatak i morate da razmislite kako ćete ga uraditi. Rad sa klijentom donosi situacije koje se ne mogu uvek predvideti tokom učenja. Moraćete da postavite dodatno pitanje, pronađete informaciju, istražite opciju koju ranije niste koristili ili promenite način rada jer ono što ste zamislili nije dalo rezultat.
Upravo takve situacije grade iskustvo. Posle nekoliko projekata mnogo ćete lakše proceniti koliko vam vremena treba, šta može da pođe naopako i gde treba da obratite pažnju.
Ne morate da znate sve za svog prvog klijenta
Vaš prvi klijent ne očekuje da ste deset godina u poslu. Ono što treba da dobije jeste osoba koja zna šta je dogovoreno, koja poštuje rokove i koja neće nestati čim naiđe na prvi problem.
Ako ste ponudili vođenje kalendara, na primer, potrebno je da znate kako se ta usluga radi i da možete pouzdano da je pružite. Ne morate istovremeno da znate da napravite sajt, automatizujete email kampanju i vodite Pinterest nalog. Naravno, može se desiti da tokom rada naiđete na nešto novo. Tada je važno da umete da kažete: „Ovo još nisam radila, proveriću kako se radi i javiću vam.“ Takav pristup je mnogo profesionalniji od pretvaranja da nešto znate kada zapravo ne znate.
Počnite od onoga što već znate
Pogledajte svoje dosadašnje iskustvo i izaberite nekoliko usluga koje već možete da ponudite na dovoljno dobrom nivou. To mogu biti administrativni zadaci, organizacija kalendara i inboxa, rad u Canvi, unos sadržaja u WordPress ili neka druga oblast koju već poznajete. Zatim tražite prilike da to znanje primenite i usput ga proširujete. Kada se pojavi zadatak koji zahteva nešto novo, naučite upravo ono što vam je potrebno za taj posao.
Tako se posao i učenje ne takmiče jedno sa drugim. Oni se dopunjuju.
Ne morate prvo da završite sve što ste zamislili pa tek onda da počnete da radite. Dovoljno je da imate dobru osnovu, realno procenite svoje znanje i budete spremni da nastavite da učite kada se pojavi nešto novo.
Šta je, onda, zaista potrebno da biste bili uspešni kao virtuelni asistent?
Pre svega, potrebno je da imate konkretno znanje koje možete da primenite u poslu. Ne morate da poznajete svaki alat, niti da nudite deset različitih usluga. Važnije je da ono što nudite zaista znate da uradite i da možete da budete pouzdani kada klijent računa na vas. Ali tu se priča ne završava.
Kroz rad ćete stalno nailaziti na nešto novo i upravo tada će do izražaja doći samopouzdanje o kojem smo pričali. Ne zato što ćete odjednom znati sve, već zato što ćete imati dovoljno iskustva da kažete: „Ovo još nisam radila, ali znam kako da naučim.“ Moje iskustvo mi je pokazalo da se ta sigurnost ne gradi čitanjem još jednog priručnika. Gradi se kada preuzmete zadatak, rešite problem, završite posao i vidite da ste uspeli da se snađete.
Zato nemojte čekati da jednog dana budete osoba koja zna sve. Takav trenutak neće doći. Umesto toga, izgradite dobre veštine, pronađite usluge koje možete kvalitetno da ponudite i nastavite da učite kroz rad.
Ako želite da napravite taj prvi korak uz nekoga ko može da vam pokaže šta je zaista potrebno za posao virtuelnog asistenta, kako da razvijete svoje veštine i kako da ih pretvorite u konkretnu ponudu, više o mom mentorskom programu možete da pronađete na sajtu.
